Ο Οικουμενικός Πατριάρχης Βαρθολομαίος στην Κροατία

Ζάγκρεμπ 9 Σεπτεμβρίου 2016.  Ο Οικουμενικός Πατριάρχης  Βαρθολομαίος, παρουσία του Πατριάρχη Σερβίας Ειρηναίου και του Μητροπολίτη Ζάγκρεμπ και Λιουμπλιάνας Πορφύριου, κήρυξε την έναρξη των εργασιών του επιστημονικού συνεδρίου με θέμα: "Νεομάρτυρες: Προοπτική Β" που λαμβάνει χώρα στο Σερβικό Ορθόδοξο Λύκειο "Катарина Кантакузина Бранковић".

Στο παρεκκλήσι του Αγίου Σάββα που βρίσκεται εντός του Ορθοδόξου Λυκείου, τελέστηκε σύντομη δοξολογία παρουσία Παπικών, Μουσουλμάνων και εκπροσώπων άλλων ομολογιών

……………………………………………..

Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској

Свечану доксологију у капели Светог Саве, храму у комплексу Православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић, са почетком у 10,30 часова служило је свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Храм и двориште гимназијског комплекса били су мали да приме многобројне благочестиве вернике и ученике ове школе пристигле да, заједно са својим Митрополитом загребачко-љубљанским г. Порфиријем, поздраве високог госта. Радост поводом историјске посете Васељенског Патријархa г. Вартоломеја и Патријарха српског г. Иринеја била је увеличана и присуством господе архијереја Српске Православне Цркве: црногорско-приморског Амфилохија, бачког Иринеја, врањског Пахомија, далматинског Фотија, горњокарловачког Герасима, славонског Јована и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Сабрање је својим присуством увеличала и висока делегација Пољске Православне Цркве.

Свечаној служби благодарења присуствовали су настојтељи више манастирских обитељи, представници Римокатоличке Цркве, верских заједница, дипломатског кора, научних и културних институција.

После свечане доксологије, у организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Музеја жртава геноцида, у конгресној сали Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић одржан је међународни симпосион под називом Новомученици: Полиперспектива II.

Симпосион је отоворио Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј који је и одржао уводно предавање. -Мученици јасеновачки представљају у историји наше Православне Цркве важну и посебну категорију као жртве нацистичког режима и мрачног доба човечанства које је немогуће заборавити, рекао је патријарх Вартоломеј и додао: -Новомученици су једнако вредни као и првомученици које Црква приноси Богу да живе вечно.

Његова Свесветост је осудио самозадовољство људи који су 'морално одговорно'  - иако нису узели оружје у руке - одабрали ћутати о злочинима над другим народом и у том смислу сносе одговорност. Патријарх Вартоломеј је позвао на признавање сваке недужне жртве без обзира на њену верску и националну припадност, на пол и расу. -Тек када успемо разумети туђа страдања знак је да смо нешто научили и од властитих, рекао је Цариградски патријарх.

Првом сесијом председавао је Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован који је подсетио да је патријарх Вартоломеј у правом смислу анђео мира и подстицај за градњу мостова мира. -Данас учествујемо у историјском догађају, јер је први пут у историји Цариградски патријарх стигао на ове простор и први пут у Хрватску, истакао је Владика славонски г. Јован.

Уследило је излагање др Ефраима Зурофа, директора Центра Симона Визентала из Јерусалима, на тему Важност правде у сећању на холокауст. Митрополит црногорско-приморски др Амфилохија говорио је на тему Жртва између стварања и спасења космоса, а гђа Рута Ванагаите из Вилнуса обрадила је темуОд потпуне неупућености до дубоког саосећања - мој пут до свести о холокаусту и активног ангажмана.

У поподневним часовима Његова Свесветост Патријарх васељенски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, посетили су председника Владе Републике Хрватске г. Тихомира Орешковића.

Пошто је премијер Орешковић пожелео добродошлицу високим гостима, уследио је срдачан разговор у коме су саговорници изразили заједничке ставове који се тичу улоге Цркве у савременом свету, мигрантске кризе као својеврсног изазова за савест човечанства, посебно хришћана, као и друге проблеме са којима се суочава савремена цивилизација.